zemlja suva,
hladan vetar
vlazi oci
moja nadanja,
davno nestala
dani, pusti
molitve
i ukus tuge
moja istina
voda duboka
ja molim morsko dno:
“dodji spasi me,
daj mi zivot svoj”
bele skoljke
kamenje
i miris mora
moja secanja
svetlost nemirna
modra voda,
dusa mi je zedna toga
pesak na moj dlan,
dubok miran san
ja dotakla sam kraj
dodji spasi me,
zivot svoj mi daj
Sumrak ubija
zadnju nadu da prezivece dan
u mojim ocima
vlada mrak, a sluga je strah
Noc se uplela u moje snove
koje zele da se slome
i da nestanu k’o senke
meni dah da zalede
plasi me jer osecam
a noc je za to stvorena
uvek me na moju ljubav podseca
nocima sam plakala
zato bojim se, predosecam
slomice me tuga ta
uvek me na moju nemoc podseca
nocima sam suze pila
noc mi ubija
zadnju nadu da prezivecu ja
u njenim rukama
lezim sama i prizivam dan
ona se uplela
u moje snove
i klizi mi kroz vene,
u mene prodire
dah mi ledi, boli me
tama nestaje,
jutro razdire noc,
belo svitanje odnosi bol
ali u ocima,
odraz meseca
ljubi moju dusu
svojim hladnim usnama