U inat cu i ovo pismo poslati
znam, ime i adresa nisu poznati
dok tikvan-postar ne skonta
ko to ceka sa fronta, kakvu dobru vest

I tek da znas, ovo na slici je
naoko pitomi pejsaz Galicije
al’ mira ni cas, sve zivo pali na nas
fotograf jedini metkove spara

Oberst kao lud olovo rasipa
fotograf jedva katkad okine sa nasipa
na nadosloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli, daleko

U sumrak je sa njine strane obicno zal
zatuzi adjinokaja k’o ranjeni zdral
al’ postane krotka kad drmne je votka
onako na belo

Pod mojom sapkom lavovi se baskare
u snu mi pletes beli sal za maskare
sva se pobrka predja kad te obgrlim s’ ledja
kao violoncelo

I tek da znas, mesec u zici je
zvone na vecernje zvona Galicije
i neka mi to ne uzme nebo za zlo
al’ ti si jedino cemu se molim

Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti
ma, da sam ‘teo, vec sam sto put mog’o ginuti
dok otice Visla, natraske, van smisla
i krecu jata pokisla, daleko

Uz staru pricu i iste stoseve
takvu cu jednom imati zenu
ti nisi devojka kao sve druge
sarmanta, obicna u istom trenu
govorio sam drzeci joj ruke

Refren 2x
Tako cesto u tisini
dok razmisljam danas o tebi
nesto mi se samo cini
il’ bojim se da to priznam sebi

Bilo je obicno vece u gradu
bez namera nekih
skoro bez love podjoh s tom malom
na limunadu

Uz staru pricu i iste stoseve
onda bez veze mesto limunade
tu gde smo nekad igrali klikere
na samom kraju vecernje balade
morala je skinuti letnje cvikere

Refren 4x

Refren
Od coveka do coveka
i od veka pa do veka
ponesto se i promeni
ne bas mnogo, blago meni

Svako vreme zuri svome kraju
malo zuri, malo i ne zuri
nagadjati kad ce kraj da dodje
to je isto k’o kad slepac zmuri

Refren

Ma, nek’ me spali grom ko senjak
ako ima sta za cim bi zalio
proklet da je obesenjak
tugu mi je s’ tamburom uvalio

Darov’o mi knjigu rabin
ubojitu k’o karabin
ako umes laz od lazi probrati
al’ vec odavno ne znam vise
da l’ je citam il’ je pisem
ja zaustim a mudrac se obrati

I tako, u mastiku suza kane
muti casu, pa i dane zamuti
ja sam sebe manji komad
veci deo cini Nomad
a taj cudak nesto bunca
njemu nikad dosta sunca

Refren
Jablani tuze jalovi
i dok ih slusam
uvek me hvata ritam jata
zal za jugom
prolaze nebom zdralovi
i ova dusa i nocas ore tamo gore
za tim plugom

Ukrao mi ljubav lopov
sin doktorov,unuk popov
odveo je u zemlju bez snegova
u snove mi bosa bane
pripretim joj da zastane
da l’ je u snu moja ili njegova

I tako, krckam dane k’o orase
sta zagorci ne mora se zagristi
sejem svet kroz sitno sito
trazim nesto narocito
pokajnika i begunca
nekog s’ one strane sunca

Refren

Refren

Vodila me kud je htela
bio sam njen gost
Veresmarti, Citadela
i Lancani Most
zavejani Trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad

Iz daleka zvonio je
neki cimbal star
molila me da joj pisem
jednom bar
svitalo je jutro snezno
budilo se sve
ljubila me nezno k’o nijedna pre

Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom
Sent Haromsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije

Srce nekad jace bije
kad se setim nje
sve Listove rapsodije
bude stare sne
zeleo bih znati gde je
da l’ se seti sneg kad veje
il’ je neko drugi ljubi tad

I od dva-tri akorda
jer ni ne umem bolje ja
pesma je nastala
i cim su culi nju, laganu pesmu tu
svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali
uz tu laganu stvar

Cule su me krupne zveri
producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam dar
nudili mi rajsko voce
mnogo love, slavu, ploce
ubrzo sam postao superstar

Zahvaljujuci muzici
bas k’o kuce na uzici
svetom me vodili
pricali “To je taj, cudo od deteta”
a ja sam pevao milion puta
jednu istu stvar
finu, laganu stvar

Verovali ili ne
za sve moguce novine
dao sam intervju
svi su me snimali i ocekivali
da kazem kad i gde sam
tako genijalno smislio
finu, laganu stvar

Pisali su da sam zlatan
ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj
kad sam razmislio o tom
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi “Kuci, stari moj”

Zeleo sam zivot nov
u senci bresta crven krov
i moju Draganu
gde god sam bivao
o njoj sam snivao od onog dana jos
kad je pozelela da napisem
finu, laganu stvar

Zeleo sam naci nju
i cim stigoh na stanicu
upitah dal’ je tu
tad su mi rekli da se davno udala
za nekog mangupa
s’ kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar

A ispod gore Romanije
ma da je moglo i ranije
sretoh mladu opaticu
blijedu, ma lijepu, kao freska

Nije bila od kamena,
i cim se takla mog ramena
cudno mi se nasmesila
u njoj neki djavo klija

I ne znam dal’ se zaljubila
al’ kao divlja me ljubila
i cudne reci mi saptala
faljen Isus i Marija

Refren
Moj stari friend ima rock and roll band
a to je bio moj san, da sviram rock svaki dan
moj stari friend ima Gibson les Paul
a ta gitara meni nanosi bol

On peva sa-na-na on peva one-two-three
on peva je-je-je
ja cesto navratim i onda sviram s’ njim
i pevam je-je-je

Priznajem sam, to bas nije moj stil
ja nemam rokerski glas, ja nemam rokerski stas
al’ mislim, hej, gde bi bio nam kraj
da svako radi samo ono sto zna

I zato sa-na-na i zato one-two-three
i zato je-je-je
svojim baladama ja cu se vratiti
al’ dotle je-je-je

Refren

Dok oni lupaju i kose cupaju i vicu je-je-je
ja ludim za njima samo me zanima
da pevam je-je-je

Moj stari friend ima rock and roll band
i s’ njim zaboravljam sve, da li sam rocker il’ ne
moj stari friend ima rock and roll band
i s’ njim se vracam ja u decacke sne
(3x)

Pa druga zvezda serije iz pravca kafeterije
na opstu radost drustva s’ periferije
Veronika Bacic, meden kolacic
u tesnoj suknjici od zmijske kozice

Refren
Al’ kad se spusti moja Dragana
k’o ruska balerina lagana
korzo se zanjise, spalir se nadize
sve se venere pomere za jedno mesto nanize

Bela haljina u visnjama
o, najlepsa je, bez razmisljanja
crven kais a strukic stisnjen
vau, te su visnje bile svevisnje

Kod apoteke, obicno, bese klaustrofobicno
jer to je mesto s’ kog se vidi odlicno
Mia Radenkovic, Uobrazenkovic
kada u stilu ludice proseta besne dudice

I najzad, s’ letnjim pegama, od mnogih tajno cekana
u pratnji brata, nabildanog zvekana
Lela Doronjski, dug repic konjski
i one skandalozne bez-bermudice

Refren

Bela haljina u visnjama
o, najlepsa je, bez razmisljanja
crven kais a strukic stisnjen
Boze, te su visnje bile svevisnje

Oni su prosli firmom da se sve prasi
pa napred nasi gubitasi
uz rabljene citate i price koje znate
‘ajde, slabe vajde za sve nas

Gde to, kume, dizu bune navodne
sta to vicu, zalosne im majke
da bih culi prave reci narodne
drugovi su krenuli u hajke
na izvesne pjevaljke

Za nasu stvar ce oni i u izgnanstvo
mandat u pusto inostranstvo
rodjenu decu, tate, u mracne konzulate
uf, al’ je ovo surovo

Oni ce smelo poci u sumu crnu
sami na krvolocnu srnu
i posle krace bitke, cim prebroje
gubitke pili, jeli, ziveli

Baza hoda oko naseg zavoda
nek’ im neko kaze dve-tri bajke
da bi culi prave reci naroda
drugovi su krenuli u hajke
na tirazne pjevaljke

Obori

I opet